Umnjaci su poslednji zubi koji izbijaju, obično između sedamnaeste i dvadeset pete godine, i retko koji zub izaziva toliko pitanja i strepnje kao oni. Kod nekih ljudi umnjaci izniknu bez ikakvih problema, dok kod drugih izazivaju bol, otok i komplikacije koje traže vađenje umnjaka. U ovom tekstu objašnjavamo šta su umnjaci, kada je potrebno vaditi umnjak, kako izgleda sam zahvat i, što je pacijentima najvažnije, kako teče oporavak nakon vađenja umnjaka.
Napomena: ovaj tekst je informativne prirode i ne zamenjuje pregled kod stomatologa. Da li umnjak treba vaditi i na koji način, procenjuje stomatolog na osnovu kliničkog pregleda i snimka.
Umnjaci su treći kutnjaci, poslednji zubi u nizu, po jedan u svakom uglu vilice. Problem sa njima najčešće nastaje zato što u savremenoj vilici često nema dovoljno mesta da izniknu pravilno. Kao poslednji koji izbijaju, umnjaci zatiču vilicu već popunjenu ostalim zubima, pa se dešava da izbiju samo delimično, pod uglom, ili da ostanu potpuno zarobljeni u kosti ili ispod desni, što se stručno naziva impaktiran umnjak.
Upravo iz tih nepravilnih položaja proističe većina tegoba. Delimično izniknut umnjak stvara džep desni u kome se skupljaju hrana i bakterije, što vodi ka zapaljenju i infekciji. Umnjak koji pritiska susedni zub može izazvati bol, pomeranje zuba i oštećenje suseda. Zbog otežanog pristupa za pranje, umnjaci su i skloni karijesu. Zato umnjaci, iako su normalan deo vilice, često postaju izvor problema koji se rešava vađenjem.
Ne mora svaki umnjak da se vadi, jer ako je pravilno izniknuo, na svom mestu, ako ne pravi tegobe i može normalno da se održava, umnjak može mirno da ostane. Vađenje umnjaka postaje potrebno kada on izaziva probleme ili kada postoji jasan rizik da će ih izazvati.
Najčešći razlozi za vađenje su ponavljajući bol i zapaljenje desni oko umnjaka, otok i infekcija, karijes na umnjaku ili susednom zubu koji je zbog njega teško očistiti, kao i pritisak na susedne zube koji može poremetiti njihov položaj. Umnjak se vadi i kada je impaktiran, odnosno zarobljen u kosti pod nepovoljnim uglom, ili kada oko njega nastane cista ili druga promena. Ponekad se umnjaci vade i iz preventivnih ili ortodontskih razloga, pre nego što naprave štetu. Konačnu procenu uvek donosi stomatolog, najčešće uz pomoć rendgen snimka, koji pokazuje tačan položaj umnjaka i njegov odnos sa okolnim strukturama.
Sam zahvat zavisi od toga kako je umnjak izniknuo. Ako je umnjak potpuno izbio i lako dostupan, njegovo vađenje je slično vađenju drugih zuba. Kod impaktiranih umnjaka, onih koji su delimično ili potpuno u kosti, zahvat spada u domen oralne hirurgije i nešto je složeniji, jer je ponekad potrebno hirurški pristupiti zubu i ukloniti ga u delovima.
Ono što je važno da pacijenti znaju jeste da se ceo zahvat obavlja pod lokalnom anestezijom, pa je predeo potpuno neosetljiv i sam postupak nije bolan. Pacijent oseća pritisak i pokrete, ali ne i bol. Nakon procene i snimka, stomatolog objašnjava kako će zahvat teći i šta da očekujete, pa je uvek dobro postaviti sva pitanja unapred, jer to smanjuje i strepnju.
Oporavak je deo koji pacijente najviše zanima, a uz pravilnu negu obično teče glatko. Prvih nekoliko dana nakon vađenja umnjaka normalno je da postoji blag do umeren otok, osetljivost i nelagoda, koji su najizraženiji u prva dva do tri dana, a zatim postepeno popuštaju. Na mestu izvađenog zuba stvara se krvni ugrušak, koji je ključan za pravilno zarastanje, pa je najvažnije zaštititi ga.
U prvim danima oporavka pomaže nekoliko jednostavnih pravila. Odmah posle zahvata koristi se hladna obloga preko obraza da se smanji otok, a preporučuje se mirovanje i izbegavanje napora. Hrana treba da bude mekana i mlaka, a izbegavaju se vrući, tvrdi i ljuti zalogaji dok rana ne zaraste. Posebno je važno ne ispirati usta silovito, ne pljuvati i ne piti na slamku u prvim danima, jer se time može pomeriti krvni ugrušak, kao ni pušiti, jer pušenje ometa zarastanje. Sve to pomaže da rana zaraste bez komplikacija, a stomatolog daje i konkretna uputstva prilagođena samom zahvatu, uključujući i eventualnu terapiju.
Uz pravilnu negu, većina ljudi se oseća znatno bolje već posle nekoliko dana, a rana postepeno zarasta u narednim nedeljama. Ipak, postoje znaci na koje treba obratiti pažnju i zbog kojih se treba javiti stomatologu. To su jak bol koji se pojačava nekoliko dana nakon zahvata umesto da slabi, produženo ili obilno krvarenje, izražen otok praćen povišenom temperaturom, ili gnoj i vrlo neprijatan ukus. Ovi znaci mogu ukazivati na komplikaciju, poput infekcije ili gubitka ugruška, koju treba na vreme rešiti.
Važno je zapamtiti da je uredan oporavak u velikoj meri u rukama samog pacijenta, jer poštovanje uputstava stomatologa presudno utiče na to da li će zarastanje proteći glatko. Uz pravilnu negu, vađenje umnjaka je rutinski zahvat posle kog se brzo vraćate uobičajenom životu.